Apart-hotel Lucky Bansko

Meni

Dolazak
Odlazak
2 noci
2 Odrasli · 0 Deca 2 noci

2 noci

2 noci

Bajkuševa munika

Ako potražite informaciju na internetu o Bajkuševoj munici, pronaći ćete da je to drvo vrste munika, i najstarije četinarsko drvo u Bugarskoj. Pronaći ćete još i da je drvo staro 1300 godina i da se nalazi na planini Pirin, na oko 10 – 15 km od grada Bansko.

Bajkuševa munika na sunčanom danu | Lucky Bansko

Ako Vam je ova informacija dovoljna – ne morate čitati dalje, ali ako želite da saznate nešto više o istoriji hiljadugodišnjeg drveta, onda ostanite sa nama.

Zbog čega se ova drevna munika naziva tako?

Ne postoji mnogo ljudi, koji znaju, da je Bajkuševa munika nazvana po svom pronalazaču Konstantinu Bajkuševu, a ime joj je dao Jonko Vapcarov – otac Nikole Vapcarova.

Kako je otkriveno ovo vekovno drvo?

Priča počinje sa Konstantinom Bajkuševim, koji je učio šumarstvo prvo u Češkoj, a zatim je završio Šumarsku akademiju u gradu Tarandt (u blizini Drezdena). Nakon završetka školovanja, mladi šumar se vraća u svoju zemlju sa velikim znanjem i žudnjom za istraživanjem šuma rodne zemlje. Potražio je pomoć kneza Ferdinanda, da mu pomogne u organizovanju ekspedicije, koja da prouči vrste drveća koje raste na teritoriji Bugarske.

Do tog trenutka, nijedan botaničar nije izražavao sličnu želju za istraživanjem vrsta drveća, zbog čega je knez Ferdinand prihvatio molbu Bajkuševa, i tokom 1897. godine naredio da se organizuje ekspedicija i da se sprovede istraživanjeu oblastima Pirin, Aton i Pelister.

Bila je vrlo velika čast što je knez Ferdinand naredio ovakvu vrstu istraživanja šuma, jer je u to vreme zemlja još uvek bila pod osmanskom vladavinom i da bi se organizovala jedna takva ekspedicija bilo je potrebno da se zatraži dozvola Visoke porte.

Sva sreća, takva dozvola je dobijena i Bajkušev počinje svoju ekspediciju u šumama planine Pirin.

I upravo tamo, na 1930 metara nadmorske visine, šumar pronalazi ovo drvo.

Stajalo je tamo, sa ponosno raširenim granama i korenima snažno ukorenjenim u zemlju – jedan nemi svedok stvaranja, uspona, padova i uskrsnuća bugarske države.

Mislite da se, nakon što je otkrio ovo vekovno drvo, rad Konstantina Bajkuševa ovde i završio? Ne, on je ovde tek počeo, zbog čega šumer nije gubio vreme i počeo sa merenjima i određivanjem tačne starosti drveta.

Činjenice – naučne i interesantne

Merenjima je ustanovljeno, da je drvo visine 26 metara, prečnika 2,6 metara i obima stabla od 7,6 metara. Da bi odredio godine munike, Konstantin Bajkušev je koristio poseban instrument. U pomoć ovog visokotehnološkog uređaja za tadašnje vreme, izvađen je drveni prsten iz stabla munike i tada, tokom 1897. godine, prebrojano je 1200 godova.

Hlad ispod Bajkuševe munike | Lucky Bansko

Na početku teksta smo spomenuli da je ime drvetu dao Jonko Vapcarov, koji je bio vođa nekoliko ekspedicija koje je Bajkušev organizovao na planini Pirin do 1915. godine. Svaki put kada je otac Nikole Vapcarova vodio grupu istraživača u planinu, postavljao je bivake pored munike i govorio svima: „napravićemo logor pored Bajkuševe munike” ili „odmorićemo se pored Bajkuševog drveta”. Tako, malo po malo, svi su počeli nazivati drvo po imenu njegovog pronalazača, pa ga i danas znamo kao Bajkuševa munika.

Koliba Banderica se nalazi na oko 300 metara od ove prirodne znamenitosti, i nešto kasnije u tekstu daćemo Vam korisne informacije, kako da na najjednostavniji i najbrži način stignete do nje. Sada želimo da Vam kažemo jednu interesantnu činjenicu u vezi sa ovom kolibom, a to je, da današnja, svim turistima poznata koliba Banderica, u stvari je sagrađena od strane Konstantina Bajkuševa, a njena namena je bila mesto za sušenje semena munike.

Malo dodatnih informacija o ovoj vrsti drveta

Munika je četinarsko, zimzeleno drvo, koje pripada porodici borova. Drveće ove vrste raste na 1000 – 1200 metara nadmorske visine i na teritoriji Evrope se sreću dve osnovne vrste – bela i crna munika.

Bela munika se kod nas sreće uglavnom na planinama Rila i Pirin, a crna je karakteristična za Pirin i graničnu planinu Slavjanka.

Crna munika (kakva je i Bajkuševa munika) je teže i tvrđe drvo za razliku od bele munike, i u prošlosti je korišćena za izradu brodova, buradi, greda za građevinarstvo i dr.

Zanimljivo je to, da je munika među malim brojem vrsta drveća koja je preživela globalno ledeno doba pre nekoliko miliona godina. Danas, veći masivi bele i crne munike mogu se pronaći Jugoistočnoj Evropi i to uglavnom na planini Pirin, i ograničenije u planinama Albanije, Makedonije, Grčke i Crne Gore.

Crna munika raste na padinama planina, na kojima skoro nema zemljišta, što donekle objašnjava kako uspeva da prevaziđe konkurenciju drugih vrsta drveća.

Osim toga, drvo raste vrlo sporo, i za jednu godinu formira samo jedan god. To omogućava stručnjacima da nakon uzimanja uzorka odrede ne samo starost drveta, već i da analiziraju uticaj klime tokom godina, u kojima je drvo raslo.

Zahvaljujući jasno izraženim godovima, Bajkuševa munika je „ispričala” botaničarima i šumarima koliko ima godina, i kakve su bile zime i leta dok je rasla.

Prepričali smo istoriju, predstavili činjenice, ali gde je legenda?

Legenda

Pre mnogo godina, čak tamo, iza mora, nalazila se Velika Bugarska. To je bila bogata, mirna i srećna zemlja, u kojoj su svi uživali u prosperitetu. Glavni grad Velike Bugarske (Fanagorija) bio je središte trgovaca, naučnika, pesnika, umetnika i baštovana.

Turisti ispred bajkuševe munike | Lucky Bansko

Jedna od najlepših stvari u Fanagoriji su bili njeni vrtovi, a kan Kubrat, koji je bio vladar Velike Bugarske, najviše je voleo da se odmara i razmišlja u hladu krošnje jedne crne munike. Dan za danom, Kubrat je uživao u rastu drveta, a ono kao da je osećalo ljubav vladara i širilo se sve više i više.

Međutim, koliko je Velika Bugarska postajala bogatija i prosperitetnija, toliko je više postajala trn u oku drugim zemljama, koje su sve češće počele da je napadaju.

Došla su teška vremena za Veliku Bugarsku, i da bi zaštitio svoj narod, pre nego što je umro, kan Kubrat je naredio svojim sinovima da se razdvoje i da krenu po svetu, u potrazi za boljim mestom za život.

Tako se i desilo. Sinovi su sahranili svog oca u rodnoj Fanagoriji, zasadili na njegovom grobu seme njegovog omiljenog drveta, crne munike, i krenuli na put, da traže novi dom za svoj narod.

Bugarska zemlja je opustela. Kuće, pijace i vrtovi su bili uništeni. Jedino je verni baštovan kana, ostao u Fanagoriji i svakog dana odlazio na njegov grob.

Jednog dana, tuga je teško savladala baštovana Bajkuševa i on je odlučio krenuti za svojim sinom, koji je pošao sa Asparuhom, ka zemljama iza Dunava. Pre nego što je krenuo, odlučio je da po poslednji put ode na grob kana, da se pozdravi. Dok je stajao pored groba, srce mu se lomilo od tuge, i iznenada je čuo glas Kubrata, koji mu je rekao da ponese sa sobom seme crne munike i da ga da Asparuhu, koji da ga posadi na novoj zemlji. „Dok postoji crna munika, postojaće i Bugarska” – reče kan baštovanu.

Nakon dugog putovanja, Bajkušev je uspeo da dođe na novu bugarsku zemlju, ali nije uspeo videti svog sina, koji je pre toga poginuo u borbi. Skrhan bolom, Bajkušev zamolio Asparuha da mu pokaže mesto na kojem je poginuo njegov sin, i odmah se uputio tamo.

Skrhan bolom otac, pronašao je grob svog sina, oplakao ga i rešio da ostane blizu njega. Nije uspeo dati Asparuhu seme crne munike, ali je odlučio da ga posadi na grobu svog sina i da ostane da se brine o drvetu, dok je živ.

Mnogo godina Bajkušev se brinuo o omiljenom drvetu kana Kubrata, a nakon njegove smrti, šuma je „sakrila” drvo od tuđih pogleda. Drvo je raslo, kako je rasla i država. Ponekad je bilo loših godina, događale su se lavine, požari, ali Bajkuševa munika je odolela svemu, jer kako je rekao Kubrat: „Dok postoji crna munika, postojaće i Bugarska”.

Korisne informacije

Bajkuševa munika se nalazi na oko 10 – 15 km od grada Bansko i na oko 300 metara od kolibe Banderica.

Bajkuševa munika u Banskom | Lucky Bansko

Do ove prirodne znamenitosti, možete stići na više načina – peške, biciklom, automobilom ili autobusom. Ako ste gosti hotela Lucky Bansko i ako ste odlučili da dođete do Bajkuševe munike automobilom, to će Vam oduzeti oko 30 minuta (15,1 km). Jedino što treba da uradite nakon što izađete iz hotela je da krenete ulicom „Pirin”, i da izađete iz grada.

Nastavite da vozite pravo i pratite tabele koje upućuju kako da stignete do kolibe Banderica. Posle kolibe, nastavite još oko 400 metara putem i zatim skrenite na desno, gde ima uređen parking.

Nemoguće je da ne primetite drvo, jer se ono vidi i sa glavnog puta. Do Bajkuševe munike postoje izgrađene drvene stepenice i odmorišta, sa kojih se otkrivaju divni pogledi.

Ako ste odlučili da izađete u jednu letnju šetnju sa izletom, da biste stigli od hotela Lucky Bansko do Bajkuševe munike, trebaće Vam oko 3 sata i 30 minuta (12,6 km).

Iz Banskog polaze i autobusi, koji Vas mogu odvesti direktno do kolibe Banderica i Bajkuševe munike.